Delphi je integrisano razvojno okruženje (IDE -integrated development environment) za razvoj aplikacija pod MS Windows operativnim sistemom. Sama činjenica da je MS Windows operativni sistem koji ima grafički korisnički interfejs (GUI - graphical user interface) govori nam da je Delphi razvojno okruženje za grafičke aplikacije tj. za aplikacije koje korisnik vidi kao prozor(e). Delphi je nastao kao naslednik Borland Pascal-a sredinom devedesetih godina prošlog veka i zbog toga koristi programski jezik Pascal. Detaljnu istoriju razvoja Delphi-ja (od prvih Pascal kompajlera pa do najnovije verzije Delphi-ja) možete videti ovde.

Za početak moramo napraviti osvrt na programski jezik Pascal koji je bio namenjem pisanju aplikacija pod MS-DOS operativnim sistemom: U tom operativnom sistemu naredbe su bile zadavane preko komandne linije  (dakle prozori nisu bili postojali, nego je korisnik u najvećem broju slučajeva za zadavanje naredbi korisitio tastaturu) a takve su bile i aplikacije iz tog doba. Ukoliko bi neka aplikacija zahtevala da korisnik unese neki podatak program bi naprosto čekao korisnika. Tada se govorilo da na jednom računaru radi jedan korisnik za jednom aplikacijom. 

Sa pojavom GUI-a dolazi do promene filozofije operativnih sistema i do pojave multi-tasking-a. Operativni sistemi su tada opsluživali veliki broj aplikacija istovremeno i zbog toga je došlo do nastanka Event-driven programiranja (programiranja pogonjenog događajima). Na primer, neka aplikacija može da očekuje od korisnika da unese neku brojčanu vrednost, ali isto tako mora biti spremna da odreaguje na odabir Cancel dugmeta od strane korisnika.

Delphi pored toga što omogućava razvoj aplikacije u Pascal-u zapravo veoma olakšava programeru da organizacije reakcije programa na razne vrste događaja. Dakle, dobar deo programa je pisan od samog Delphi-ja. Da bi to bilo izvodljivo, od programera se očekuje da dobro poznaje razvojno okruženje a posebno da dobro poznaje Delphi-jev Object Inspector. 

Većina jednostavnih aplikacija se sastoji od samo jednog prozora, koji se u fazi razvoja u Delphi-ju naziva Forma (Form). Na formi se nalaze objekti (polja za unos podataka, dugmići itd.) koja ćemo nazivati komponente, a koja će zapravo korisnik našeg programa koristiti. Kada počinjemo sa pravljenjem aplikacije, počinjemo od prazne forme na koju postavljamo komponente koje se nalaze u delu Delphi-jevog prozora koji nazivamo paleta.  

Kada postavimo komponente forma izgleda kao na donjoj slici 

na slici su prikazane neke od najčešće korišenih komponenti: Label (Labela) , Edit (polje za unos) , Button (Dugme), RadioButton (Radio dugme) i CheckBox (Ček boks)

Kada smo odredili izgled prozora (forme) možemo početi sa pisanjem programa. Program pišemo u tzv. Junitu (unit) tj. u prozoru koji je Delphi napravio kada je i napravio praznu formu (na samo startu). A da bismo počeli sa pisanjem program moramo dobro upoznati Pascal kao i veliki broj svojstava (properties) komponenti i takođe i veliki broj događaja (events) na koje komponente reaguju.